1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 Ocena 4.78 (9 glasova)

ZAČINI od A do Šzačini, Recepti, kuvar, brzi, laki, najbolji, jela, 30, minuta, zdravo, lepota, doručak, ručak, večera, jela, meso, predjela, piletina, junetina, mleveno, roštilj, gosti, pečenje,

Anis je jednogodišnja biljka. U kulinarstvu se koriti seme i to kao cello zrno koje je bogato eteričnim uljima, šećerom i belančevinama. Veoma je popularan u azijskoj kuhinji. Celo seme se može dodati svežemi kiselom kupusu,salatama i supama,a izdrobljen anis u prahu pecivima, hlebnim proizvodima, kolačima, testu, sosovima, umacima i likerima. Anis ima prijatan i ukus i miris te se koristi kao dodatak jelima kao sredstvoz aublažavanje nepoželjnih,jakih,specifičnim ili neprijatnih mirisa (npr.ribe,mesa,ulja). Obično se dodaje na početku kuvanja, a kasnije se vadi da bi se dodali drugi začini. Od anisa se kuva i čaj koji ima umirujeće dejstvo, a naročito se preporučuje dojiljama jer im mleko tada ima prijatan ukus.

Balzamovo sirće ili Balzamiko  je specifičan začin u obliku sirćeta, specifičnog slatko kiselog ukusa. To je specifična vrsta sirćeta koje se dobije iz posebne sorte grožđa Trebbiano di Spagna, koje se uzgaja u Italiji u okolini Modene. Koristi se kao dodatak i začin za brojne salate i gotova jela.

Biber  je grm ili drvo, biljka penjačica, koje uspeva u suptropskoj ili tropskoj klimi. Uzgaja se zbog svojih plodova. Plod bibera je u suštini koštunica i u sebi sadrži jednu semnku. U odnosu na način dobijanja razlikuju se crni biber, zeleni i beli biber koji potiče od sušenih zrelih semenki. Biber je univerzalan začin i koristi se za veliki broj jela i salata.

Beli luk  je jedno od najstarijih uzgajanih povrćka i jedno od najpoznatijih začinskih biljka, kako kod nas tako i u svetu. Beli luk ima karakteristični, pomalos umporasti miris i oštar, blagoljuti i slatkasti karakteristični ukus. Najvažniji sastojak je eterično ulje  koje sadrži sumporne spojeve. Sadrži i vitamine A, B1, B2,C i mikroelemente: Mg,Zn,Fe,Mn, B,Cu,Ca,Mo, Co,te punoenzima, holin i jod. Beli luk je prirodni antiseptik. Beli luk se upotrebljava ili svež ili kuvan u brojnim jelima i salatama, dresinzima, umacima, sosevima. Gotovo da nema jela u koje se beli luk ne može staviti, a svakom jelu daje karakterističan ukus i miris. Može i da se konzervira tako da se od njega dobije prah koji takođe služi kao začin.

Bosiljak  je jednogodišnja grmasta biljka. Ima crvenkastobele ili ljubičaste cvetove. Poznat je još i kao kraljevska biljka. Miriše izuzetno aromatično. Prijatnog je ukusa.Koristi se za začinjavanje pašteta, supa, soseva, salata, umaka, dresinga, kobasica, jela od povrca,jela o dribe, jela od mesa, marinade i prelive. Jedan je od omiljenih začina u italijanskoj i francuskoj kuhinji. Bosiljak se koristi uz sva jela čija je osnova paradajz, kao i uz plavi patlidžan,tikvice i slana jela sa bundevom. Sveži listovi bosiljka mogu se posipati po kravljem siru radi mirisa i arome, krompir salati, salati od pasulja,kao i jelima sa piletinom ili nekom divljači. Postoji mnogo vrsta bosiljk: bosiljak slatkog mirisa i sitnog lišća, azijski sa aromom anisa, bosiljak"maramica"krupnih listova, purpurni bosiljak, limun bosiljak sa mirisom citrusa itd. Ako želite da čuvate bosiljak za zimu odaberite zdrave grančice sa puno listova. Operite ga i dobro osušite, a zatim složite u teglu. Svaki red posipajte sa malo soli. Teglu nalijte maslinovim uljem. Listići bosiljka će pocrneti, ali i oni i ulje su dobri  za upotrebu. Bosiljak se može i zamrznuti, posle kratkog blanširanja, ali miris zamrznutog ili sušenog bosiljka nikada se ne može porediti sa svežim.

Celer  je jednogodišnja ili dvogodišnja biljka mesnatog korena. To je začinsko povrće čiji se lišće dodaje u čorbe, supu, sosevima i umacima. Mesnati koren se takođe može dodavati u supe. Kuvanjem koren dobija prijatniji i nežniji ukus. Kao takav može da se koristi i za salatu. Koren i lišće celera imaju specifičan prodorni miris i slatko-ljutkasti ukus..Celer sadrži 0,1% eteričnih ulja, ali znatnu količinu vitamina i mineral. Osuseni i samleveni celer ima posebnu upotrebu. Njegov prah pomešan sa solju se naziva celer-so i služi u medicinske svrhe za umirenje.

Cimet pripada grupi biljaka lovorika.  Začin cimet se dobija sušenjme kore ovog drveta a potom njegovim mlevenjem. Postoji više vrsta ovog drveta. Od svih najpoznatiji je cejlonski cimet sa svojom cpecifičnom aromom. Cimet se koristi najčešće za kolače i slatka testa, a svoju upotrebu je našao i u brojnim pićima i koktelima. Poznate su i brojni kafeni napitci sa cimetom. Postoje i mnogobrojni slani recepti, naročito oni koji imaju u sebi meso, u koje se dodaje cimet zbog svoje specifične arome. Iz dana u dan njegova upotreba je sve rasprotranjenija, a lekovta svojstva se tek otkrivaju, iako su neka već poznata kroz vekove i primenjuju se u narodnoj medicni.

Čili  je u suštini paprika tj plod različitih vrsta paprika iz tropskih krajeva. Plodovi su sitni i koriste se kao celi, osušeni ili samleveni. Kada su samleveni čuvaju se u suvim i dobro zatvorenim posudama. U zavisnosti od vrste paprika ovaj začin je izuzetno  pikantani ljut i u jela se dodaje u malim količinama. Dodaje se najčešće u soseve, umake i jela sa mesom, kao npr gulaše ili paprikaše. Tabasco, Redpeper, Chilli powder su samo neke od poznatih vrsta ovog začina. Meksička salsa gotovo obavezno ima čili. 

Đumbir  je koren istoimene biljke koja potiče iz Indije, a danas se uzgaja u gotovo svim tropskim zemljama. To je lisnata i izdržljiva biljka. Prijatnog je ali i oštrog mirisa. Može se nabaviti i koristiti koren đumbira u prahu ili u komadu. Koristi se kao dodatak brojnim kolačima, napiticma i nekim slanim jelima zbog specifičnog mirisa i arome. Ima ljutkasto-gorki-slatkasti ukus. Voditi računa prilikom doziranja,da jela ne budu gorka. Najbolje je koristiti đumbir u komadu koji se neposredno pre upotrebe narenda.

Kapar je začin koji je poznat još od davnina. To je začinska mediteranska biljka, a koriste se njeni pupoljci cvetova. Bere se u proleće, ali kao tako sirovi nisu za upotrebu, već tek nakon sušenja od godinu dana se koristi kao začin. Ubrani kapar se potapa u so, sirće i ulje i u njima stoji godinu dana. Kapar ima pikantan ukus. Koristi se mnogo u španskoj i francuskoj kuhinji. Obično se dodaje jelima pred kraj kuvanja. Čest je sastojak pikantnih soseva i umaka.

Karanfilić je začin koji se dobija od tropskog drveta koje potiče sa filipinskih ostrva. Koriste se cvetni pupoljci i dodaju u jela od mesa, soseve, tople napitke i neke vrste zimnica. Mora se koristi vrlo umereno, jer je jako aromatičan. Obavezan je satojak u kuvanom vinu i nekim poslasticama sa medom ili voćem.

Kari je veoma pikantni indijski začin u prahu i nastaje kombinacijom više sastojaka. Glavni sastojak je žuti koren kurkuma, koji se kuva, ljusti, suši te melje u prah. Potom se njemu dodaju mleveni kim, korijander, čili, biber, cimet, muskatni orahčić i karanfilić i u to različitim dozama. Može se reći da je to nacionalni začin indijske kuhinje, koji je sve više u upotrebi i u zapadnoj kuhinji. Poznato je više od 200vrsta, od najblažeg do veoma ljutog. Karakteristične žute boje je. Kao pikantni začin se dodaje sosovima i umacima, kao i jelima od mesa.

Kim je začin koji se često upotrebljava. Poznat j još od antičkih vremena, a poreklo vodi iz Male Azije odakle se posle proširio po celom svetu. U ishrani se koristi osušeno seme,celo ili mleveno. Koristi se kao sastojak u brojnim jelima od mesa, salatama, namazima od sira, ali i testima. Odavno je poznato da kim olakšava varenje i smenjuje nadutost pa se dodaje kao začin u jela koja su “teška”, kao npr kupus, pasulj, kelj. Može se dugo čuvati jer začin ne gubi na svojoj aroma.

Kleka je jako upotrebljavani začin u našem podneblju. To je bobičasti plod istoimenog četinarskog drveta. Kao začin se koriste osušeni i mleveni plodovi i to u jako malim količinama jer je izuzetno aromatičan. Služi kao dodatak marinadama za meso divljači i ribu kao i jela od kupusa. Stavlja se i u rakiju pa se dobija čuvena klekovača

Komorač je izuzetno aromatična začinska bilja. Od nje se u našem podneblju uglavnom prave čajevi, koji se koriste protiv nadutosti i probavnih smetnji. Kao začinska biljka najčešće se dodaje u jela od ribe

Korijander je jednogodišnja začinska biljka koja u današnje vreme najviše uspeva u sredozemlju, a poreklom je iz Azije. Plod joj je veličine zrna bibera, a sadrži dosta eteričnih ulja, šećera, vitamina C i organskih kiselina. Korijender je žućkastosmeđe boje, ima blagi, ali jako aromatičan ukus. Upotrebljavase kao začin prilikom spremanja kobasica, za marinade u koje se valja meso ili riba, kao dodatak umacima, salatama i sosevima, a u nekim regijama i siru.

Kurkuma ili žuti koren je začinska biljaka koja je glavi sastojak karija, ali se može koristiti i samostalno. Poreklo vodi iz Indije gde se puno upotrebljava uz jela od pirinča i piletine. Ovaj začin je ljutog i blago gorkog ukusa.

Lavanda je domaća biljka u Mediteranu. Do sada je poznato oko 39 njenih vrsta. Cvetovi su karakterstične ljubičaste boje. Od lavande se sprema lavandino ulje koje se koristi za kozmetičarske proizvode. Kao aromatični začin u ishrani se ređe upotrebljava, ali se koristi za salate, jela od mesa, pečenje, divljač i kao dodatak za umake.

Lovor je zimzeleno drvo ili grm. Od njega se koriste njegovi listovi kao začin. Listovi se suše i kao takvi upotrebljavaju u kulinarstvu. Obično se dodaju celi jelima.Lovor ima karakteristični miris, al ii ukus tako da se mora voditi računa da se ne stavi previše u jelo. Kao dodatak obično se stavlja u čorbe, supe, đuveče, jela sa mesom i jela od ribe.

Majčina dušica je višegodišnja grmasta biljka, roze-ljubičastih cvetova. Uzgaja se u srednjoj Evropi, posebno u Francuskoj i Španiji. Ima izrazito aromatičan i specifičan i ukus i miris. Gotovo da je obavezni začin u mediteranskoj kuhinji. Koristi se za spremanje jela od mesa, čorbe, supe, kao i za soseve i umake, u mešavini začina za spremanje kobasica. Čest je sastojak u mešavini biljaka za čajeve, a može se koristiti u te svrhe i samostalno.

Majoran  je baštenska biljka koja može biti jednogodišnja ili višegodišnja, a koju je najbolje brati u period pre cvetanja od juna do septembra. Ima široku primen u ukulinarstvu. To je izuetno jak začin zbog brojnih eteričnih ulja koje sadrži u sebi. Može se koristit ili kao svež ili kao osušeni. Posebno se koristi kao začin za jela od mesa ili pečenja kao npr za jagnjetinu, kao začin za spremanje kobasica, jela od povrća, čorbe i sireve.

Mirođija je jednogodišnja začinska biljka. Izutetno je mirisna. Koristi se ili kao svež ili kao sušeni začin. Lako ga je konzervirati. Oprana mirođija se sitno isecka i stavi u zamrzivač, te je tako uvek lako dostupna. Dodaje se u salate npr zelenoj salati, salati od krastavca, tikvica, paradajza ili krompira. Može se dodati u gotova sva jela od povrća, gotovo obavezno u boraniju i grašak. “U svakoj čorbi mirođija” je poslovica koja slokovito objašnjava široku upotrebu ove začinske biljke.

Muskatni oraščić je zimzeleni grm iz porodice lovora. Koriste se sušena jezgra semena. Ovo seme se suši i upotrebljava se tako što se neposredno pred upotrebu renda. Izuzetno je aromatičan i ima specifičan ukus. Dodaje se i slanim i slatkim jelima, kolačima, slatkim kremovima i pudinzima,kremovima od sira,sosovima od sira i luka, kao dodatak dinstanom povrću . Često se dodaje i kuvanom vinu.

Melisa je još poznata i kao limun-trava. Koriste se sveži ili osušeni listići. Ova aromatina biljka sa mirisom limuna koristi se prvenstveno kao začin za zelene salate,soseve, umake i kao dodatak jelima od mesa, naročito divljači.

Nana ili menta je višegodišnja zeljasta biljka koja ima izuzetno prijatan i aromatičan miris. Cveta od juna do avgusta. Potiče iz Azije, a vremenom se proširila u celi svet. Od davnina je poznata kao biljka koja se koristi u narodnoj medicini, a odatle se njena upotrba proširila i u kulinarstvo. Sadrži eterična ulja i to u količini od 50 do 90% mentola što joj daje karakteristični miris i ukus. Upotrebljava se kaododatak masnim i teškim jelima,pasulju i drugim mahunarkama, sosovim ai salatama, kaododatak likerima i slatkim kremovima. Čaj od nane je jedan od najpoznatijih čajeva koji se koristi za probavne smetenje i umirenje.

Origano je višegodišnja biljka koja je poznata još i kao divlji majoram. Kao začinska biljka je odomaćen u Sredozemlju, pa je čest sastojak u italijanskoj, španskoj i francuskoj kuhinji. Origano ima prijatan gorkast ukus. Kao začin se dodaje u brojna jela i gotovo uvek po želji i htenju, ali nema pizze bez origana, pa je tu obavezni začin.

Paprika je jednogodišnja baštenska biljka od čijih plodova se spremaju čuveni začini. Mlevena ili tucana paprika je sastojak gotovo svih jela od povrća i jela od mesa. Osušeni plodovi se melju i sitne, te začin može biti ili kao prah (mlevena paprika) ili krupniji (tucana paprika). Začin može biti ili sladak ili ljut.

Peršun je dvogodišnja baštenska biljka. Koristi se njen i koren i lišće u kulinarstvu. Jedan je od najvažnijih domaćih začina. Nenametljivog je mirisa i ukusa. Stavlja se u gotovo sva slana jela i dobro se dopunjuje sa ostalim mirisima i ukusima. Koren je beličast i dug i dodaje se u supe ili čorbe. Lišće je najbolje koristi kao sveže, jer tada daje pravu aromu jelima. Dodaje se u mesne supe, čorbe, supe od povrća, jela od jaja ,salate. Služi i za ukrašavanje jela. Sadrži vrlo mnogo vitamina i minerala. Njegovi sastojci su kvalitetniji i izražajniji ako se doda jelima pri kraju kuvanja ili se samo pospe po već pripremljenom jelu.

Piment se naziva još novi ili engleski začin. To je plod sa dve semenke. Po ukusu i mirisu podseća na biber. Stavlja se u jela koja treba da imaju pikantan ukus:supe,meso, jela od divljači, jela od ribe. Ponekad služi i kao začin za salame i kobasice.

Ren kao začin se često upotrebljava. Koristi se njegov koren beličaste boje. Obično se renda i kao takav koristi za pikantne salate, umake i soseve. Ima karakterističan i ukus i miris, jak, ljut. Rendanjem se širi jak miris kao posledica velike količine enzima koje sadrži u sebi.

Ruzmarin je trajnozeleni grm i koristi se kao začinska biljka. Jako je popularan u mediteranskoj kuhinji. Može se koristi ili kao svežili osušen. Odlično se slaže sa paradajzom. Kao začin stavlja se u supu od paradajza i sosove, koristi se za kiseljenje namirnica, za marinade, za neka jela od testa i hlebove, a posebno za jela od divljači.

Senf je gusti začin koji nastaje mlevenjem biljke slačice(gorušice). Kada se seme samleje njemu se dodaje voda i sirće i kuva dok se ne zgusne masa. Postoje mnogobrojni ukusi i boje senfa u zavisnosti od sastojaka koji mu se dodaju. Mogu mu se dodati i ren i paprika. Služi se obično kao začin uz jela od mesa ili kao namaz.

Susam je jednogodišnja biljka čiji plod sadrži brojno semenje. Potiče iz tropske Azije i Afrike. U kulinarstvu se upotrebljava najčešće za testa al ii kao dodatak u jelima sa mesom i spremanje salata i sirnih namaza. Zbog velike količine ulja od ove biljke se prozvodnjom dobija i susamovo ulje.

So ili kamena so je mineral sastavljen prevashodno od natrijum-hlorida, NaCL-a. Za ljudsku ishranu proizvodi se u različitim oblicima, nerafinisana so (morska so), rafinisana ( kuhinjska so) i jodirana so.Glavni sastojak svakog slanog jela.

Vanila je biljka mahunarka koja se uzgaja zbog svojih plodova nalik na mahunu graška. Svoje poreklo vodi iz Meksika. Može se koristiti ili kao fermentisanaili osušena. Mirisni delovi su nakupljeni u sredini mahune koja se otvori i sastruže. Vanila se smatra kraljicom mirisa i začin izuzetno prijatnog mirisa koji joj daje vanilin. Što je plod sočniji, miris mu je jači. Obavezno se čuva i zatvorenoj kutiji. Koristi se za spremanje brojnih kolača, torti ii dezerata. To je nakon šafrana drugi najskuplji začin na svetu zbog komplikovanog uzoja i obrade.

Vlašac je začinska biljka, lukovica, vrlo je otporna. Može se upotrebljavati ili kao svež ili kao osušen. Koristi se kao dodatak salatam, supama i čorbama.

Žalfija je višegodišnja zimzelena biljka koja raste kao polugrm. To je mediteranska biljka koja je sad raširena po celoj Evropi. To je začinska biljka, ali u isto vreme i lekovita biljka. Nju karakterišu sivkastozelenilistovi. Ukus joj je aromatičan ,opor i skuplja usta. Koristi se za pripremu ribe, brojnih italijanskih jela, uz pečenje, marinade i za mešavine začina. Žalfiju treba koristiti oprezno.

Šafran je jedan od najskupljih začina na svetu. Za 1 kilogram šafrana potrebno je oko 400000 cvetova šafranovog cveta koji pripada porodici ljiljana. Mirismu je aromatičan, a ukusu prijatno oštar i gorak. Jelima od mesa i sosovima od paradajza daje poseban ukus koji asocira na Istok. Zemlja u kojoj je jelo bez šafrana nezamislivo je Španija, dok je u Francuskoj on dodatak supama, a u Italiji nezaobilazan za pripremu rižot aMilaneze. Španci ga uvek stavljaju u pirinač, riblje paprikaše, supe od povća i jela na bazi morskih plodova.Kako je skup začin obično se koristi tako što se prstohvat šafrana stavi u malo tople vode ili belo gvina te se zatim s tim sokom začini jelo.

 

 

 

 

 

 

Go to top