Roze vina
Postoje dve osnovne metode za pravljenje rozea. Očigledan način je da se pomeša belo vino sa malo crvenog, ali je ovo u suprotnosti sa zakonom u mnogim zemljama. Drugi metod je da se započne fermentacija crnog grožđa kao u procesu proizvodnje crvenog vina uz pažljivo nadgledanje ferementacije. Kad smesa dostigne željenu boju - ukloni se koža i fermentacija završi bez nje. Neke sorte grožđa su pogodnije za proizvodnju rozea od drugih.
(izvor: Wikipedia)
Crvena (crna) vina
Ova vrsta vina se spravlja od crnih sorti grožđa i za razliku od belih vina umuljano grožđe, kljuk, odstoji u sudu neko vreme da pusti boju pre nego što se otoči sok. Idealna temperatura za fermentaciju crnog vina je 29-30° C. Vina dobijena od tog soka, šire, ponekad zbog gustine svoje boje izgledaju kao da su crna. Otud kod nas za takva vina izraz crno vino iako je ono u svojoj suštini crveno. Boja crvenih vina pokriva spektar od boje bledo cigle do duboko rubin crvene, preko ljubičaste do skoro crne.
*Popularna crna vina:
Cabernet Sauvignon: Može biti iz Kalifornije, Australije, Francuske ili nekog drugog kraja
Merlot: Može biti iz Kalifornije, Francuske, Vašingtona, Njujorka, Čilea i drugih mesta
Nebilo
Širaz
Pinot Noir: Može biti iz Kalifornije, Francuske, Oregona, Novog Zelanda i drugih mesta
Beaujolais: Potiče iz Francuske
Lambrusco: Običlno je poreklom iz Italije
Chianti: Potiče iz Italije
Zinfandel: Obično je poreklom iz Kalifornije
Côtes du Rhône: Potiĺe iz Francuske
Bordeaux: Poreklom je iz Francuske
(izvor: Wikipedia)
Belo vino
Belo vino nije belo već je žuto odnosno kreće se u spektru od bledo slamaste, preko svetlo zelenožute, žute do tamno zlatne. Odmoćen je naziv belo vino I gotovo uvek se koristi. Osnovni zahtev za fermentaciju belog vina je da temperatura bude između 15 i 18° C. Na višoj temperaturi gube se aroma i svežina.Bela vina se spravljaju od belog grožđa ali se mogu spravljati i od crnog grožđa jer crveni pigment se nalazi samo u pokožici a ne u mesu bobice grožđa. Zbog toga , kada se vrši presovanje takvog grožđa, dobijeni sok ne sadrži pokožicu, sok je tada beo kao da je spravljen od belog grožđa.
*Popularna bela vina:
Chardonnay: Može biti iz Kalifornije, Australije, Francuske, ili gotovo svakog drugog kraja
Sauvignon Blanc: Može biti iz Kalifornije, Francuske, Novog Zelanda, Južne Afrike, ili drugih krajeva
Riesling: Može biti iz Nemačke, Kalifornije, Njujorka, Vašingtona, Francuske, Austrije, Australije i drugih mesta
Pinot Grigio ili Pinot Gris: Može biti iz Italije, Francuske, Oregona, Kalifornije i drugih mesta
Soave: Potiče iz Italije
(izvor: Wikipedia)
Stono, kvalitetno, vrhunsko, prediktivno, arhivsko, specijalno, penušavo vino
Stono vino je vino proizvedeno od jedne ili više sorti grožđa vinove loze. Ovo vino ne može nositi oznaku sorte.
Stono vino s oznakom kontrolisanog porekla je vino proizvedeno od jedne ili više sorti grožđa, a koje potiču iz jedne vinogradarske regije.
Kvalitetno vino s oznakom kontrolisanog porekla je vino proizvedeno od jedne ili više sorti grožđa koja potiču iz jedne vinogradarske podregije s izraženim kvalitetnim organoleptičkim svojstvima značajnim za ekološke uslove i sorte određene vinogradarske podregije, vinogorja ili položaja čiju oznaku nosi, koje je odnegovano u toj podregiji.
Vrhunsko vino s oznakom kontrolisanog porekla je vino proizvedeno od određene sorte ili grupe sorti grožđa koje potiču iz jednog ili više vinogradarskih položaja u okviru jednog vinogorja s izrazito izraženim kvalitetnim, specifičnim organoleptičkim i hemijskim svojstvima značajnim za ekološke uslove položaja i sorte, odnosno grupe sorti grožđa. To vino mora biti i odnegovano i punjeno u boce u vinogradarskom vinogorju koji obuhvata određeni položaj.
Ako vino nosi oznaku sorte, mora biti proizvedeno od najmanje 85% grožđa sorte čije ime nosi.
Predikatna vina su vina koja u izuzetnim godinama u posebnim uslovima dozrevanja, načina berbe i prerade daju poseban kvalitet, a moraju biti proizvedena samo od grožđa preporučenih sorti za pojedino vinogorje.
Predikatna vina su:
- Kasna berba - vino proizvedeno od grožđa koje je ubrano u stanju potpune zrelosti i čiji mošt ima najmanje 94° *Oechsla.
- Izborna berba - vino proizvedeno isključivo od brižno izabranog grožđa, čiji mošt sadrži najmanje 105° Oechsla.
- Izborna berba bobica - vino proizvedeno od prezrelih ili plemenitom plesni napadnutih bobica čiji mošt sadrži najmanje 127° Oechsla.
- Izborna berba prosušenih bobica - vino proizvedeno od prosušenih bobica čiji mošt sadrži najmanje 154° Oechsla.
- Ledeno vino - vino proizvedeno od grožđa koje je ubrano pri temperaturi od najmanje -7°C i prerađeno u smrznutom stanju, a čiji mošt sadrži najmanje 127° Oechsla.
Arhivsko vino je vino koje se u podrumskim uslovima čuva duže od njegovog optimalnog zrenja, a najmanje pet godina od dana prerade grožđa u vino, od čega najmanje tri godine u boci.
Specijalna vina su vina dobijena posebnim načinom prerade grožđa, mošta ili vina bez dodatka ili s dodatkom određene količine vinskog alkohola, vinskog destilata, šećera, koncentrisanog mošta i mirišljavih ili drugih dopuštenih sastojaka biljnog porekla.
Specijalna vina su:
- desertno vino,
- likersko vino,
- aromatično vino.
Penušava vina su vina koja uz ostale određene sastojke sadrže i povećanu količinu ugljen-dioksida, zbog kog se pri otvaranju boce razvija obilna pena.
U penušava vina ubrajaju se prirodno penušava i gazirano penušava vina.
( izvor: Wikipedia)
Penušava vina
Penušava vina su vina koja sadrže mehuriće ugljen dioksida.
Ovaj gas je prirodni produkt procesa fermentacije, i vinari ponekad odluče da ga zarobe u vinu. Gotovo svaka zemŕa koja proizvodi vina, pravi i penušava vina. U SAD, Kanadi i Evropi, naziv penušava vina je zvanični naziv za kategoriju vina sa mehurićima.
Najčuvenije penušavo vino je Šampanjac. To je specifična vrsta penušavog vina i proizvedeno je od posebnih vrsta grožđa i na poseban način, a koje potiče iz oblasti Champagne u Francuskoj.
