1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 Ocena 4.58 (12 glasova)

Namirnice od važnosti za decu

Mahunarke

Mahunarke su jednostavan i praktičan paket supernutritijenata koji balansiraju šećer u krvi, a to značajno umanjuje rizik od dečije gojaznosti. Mahunarke su veoma bogate proteinima, ugljenim hidratima, gvožđem, mineralima i vitaminima, a imaju više belančevina od bilo koje druge biljke. Tu se ubrajaju: grašak, pasulj, bob, sočivo, soja. Ovo povrće poseduje mnogo veći sadržaj proteina od ostalih grupa povrća. Mahunarke se takođe povezuju sa dužim životnim vekom i manjim rizikom od pojave tumora, dijabetesa i drugih hroničnih bolesti.

Spanać

Spanać je jedna od nutritivno najvrednijih namirnica iz grupe povrća. Zbog velikog prisustva minerala i vitamina spanać zovu "kraljem povrća". Spanać sadrži visok procenat antioksidansa koji čuvaju kožu od oštećenja. Takođe popravlja funkciju imuniteta. Pored ovoga spanać ima visok procenat vitamina K i magnezijuma, elementa koji su važni za zdravlje kostiju.

Orasi

Orasi su odlična namirnica kojom u obrok možemo dodati hranljive sastojke, zanimljiv ukus i hrskavost. Dostupni su nam tokom čitave godine, a najznačajniji su zbog čuvenog sastojka omega-3 koji pomaže u zaštiti kardiovaskularnog sistema, u poboljšavanju kognitivnih funkcija, a ima i antiinflamatorno dejstvo kod astme, artritisa, psorijaze i dr. Jedna šaka oraha sadrži 2,6 grama omega 3 masnih kiselina ključnih za razvoj mozga, poboljšanje funkcija imuniteta i za kardiovaskularno zdravlje. Orasi sadrže visok procenat melatonina koji pomaže deci da imaju kvalitetan san i istovremeno doprinosi prevenciji kancerogenih oboljenja.

Borovnice

Borovnica je proglašena za najbogatiji izvor antioksidansa od 40 različitih vrsta plodova voća i povrća. Istraživanja su pokazala da borovnice usporavaju proces starenja, zaustavljaju početne faze razvoja karcinoma, poboljšavaju funkciju vida, kao i cirkulaciju uopšte, pomažu pri kontroli dijabetesa itd.

1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 Ocena 4.00 (5 glasova)

Greške u ishrani dece

Bez mleka

Ishrana bez mlečnih proizvoda i nadoknade kalcijuma deci donosi pokvarene zube i loše kosti. A budući da kosti rastu do 20-te godine, slabe kosti u tinejdžerskim godinama znače slabe kosti za ceo život i vrlo moguću osteoporozu.

Strah od crvenog mesa

Crveno meso povezuje se s pojavom tumora, ali majke koje su zbog toga potpuno izbacile crveno meso iz jelovnika svoje dece verovatno su previdele značaj gvožđa koje se nalazi u mesu koje je neophodno za razvoj mozga i rast kostiju.

Previše mesa - premalo žitarica

Ponekad roditelji preteruju sa mesom na štetu ugljenih hidrata. Dijeta bogata mesom, ribom i salatom ne daje dovoljno energije za aktivan tinejdžerski život. Deci, a posebno onoj koja se bave sportom, potrebna je konstantna nadoknada energije, a to se najbrže postiže ugljenim hidratima.

Izgladnjivanje

Pre i posle konzumacije velike količine hrane nastupa faza izgladnelosti. Dodajući tome naviku preskakanja doručka, telo može ponekad da bude bez hrane i 12 do 18 sati, nakon čega ponovno sledi uzimanje preobilnih obroka. Na taj način nagle energetske zalihe u organizmu skladište se u masno tkivo. Organizam koji nema stalan i siguran priliv energije i hranjivih stvari razvija nepoželjne metaboličke navike, a telo, ni u stanju izgladnelosti ni u stanju prezasićenosti ne daje svoj maksimum.

Preskakanje doručka

Osim što obnavlja energetske zalihe tela za novi dan, zdrav doručak od integralnih žitarica i mlečnih proizvoda održava uravnoteženom koncentraciju šećera do idućeg obroka, poželjno do ručka. Na taj način za ručak bi trebalo konzumirati razumne količine hrane, jer telo prethodno nije bilo u stanju izgladnelosti.

Manjak tečnosti

Voda je neizostavna za pravilno funkcioniranje svih telesnih ćelija. Osim što smiruje žeđ, voda nas čini i manje gladnim, pomaže ispiranju toksina iz tela. Gazirani sokovi nisu poželjni. Njihov uticaj na organizam je dehidrirajući. Manje od pet čaša vode dnevno takođe je loša navika.

1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 Ocena 4.75 (4 glasova)

Ishrana dece - saveti za roditelje

Voće ili sok?
Voće je ukusno, hranljivo i poboljšava apetit. Serviranje 100% prirodnog soka može pomoći ako dete neće da uzima voće. Ali suviše soka obara apetit za mleko i drugu hranu, pa će tako veći deo kalorija poticati od ugljenih hidrata, a manji od proteina.
Sokovi su bogati vitaminima i mineralima, ali celo voće nudi neke prednosti. Voće je dobar izvor vlakana što sok nije. Ista količina voća ima manje kalorija od odgovarajuće količine soka.
Veća količina soka vodi u gojaznost, razvija karijes, dovodi do dijareje i drugih gastrointestinalnih problema kao što su ekscesno stvaranje gasova, naduvenost i bol u trbuhu.

Pranje ili ljuštenje voća?
Česta dilema roditelja je da li je dovoljno samo oprati voće ili je neophodno da se ono oljušti. Bez obzira na činjenicu da se u kori voća nalaze nutritivna vlakna i različiti vitamini, ljuštenjem kore u velikoj meri se odstranjuju štetne i otrovne materije kao što su pesticidi i hemikalije kojima se voće prska. Mnogi pesticidi ostaju spolja na ljusci, pa ljuštenje značajno smanjuje njihovo prisustvo.
Opasnost od pesticida, koji su štetniji za decu nego za odrasle, veća je od gubitka vitamina.

Podgrevanje “zimskih jela”?
Podgrejano jelo ne može da uništi sve bakterije koje su se našle na sobnoj temperaturi ili pri nepravilnom čuvanju. Visokoproteinska hrana kao što su jela od mesa podložnija je razvoju opasnih bakterija, pa se preporučuje da se pojede u toku dva dana.

Žumance - uvek termički obrađeno?
Sirova jaja su najpoznatiji izvor salmonele koja je izazivač teške crevne infekcije koja se manifestuje temperaturom, bolom u trbuhu, dijarejom. Salmonela se obično nalazi u žumancetu. Salmonela se uništava na 71 C, pa je potrebno jaje kuvati dok žumance postane tvrdo (6 -7 min).
Umućeno jaje sa šećerom je opasno za decu.

1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 Ocena 5.00 (3 glasova)

Ishrana dece - saveti za roditelje

-Detetu ponuditi raznovrsnu hranu (obilje žitarica, voća i povrća).

-Odabrati ishranu sa manje slatkiša i soli.

-Servirati namirnice bogate vitaminom C sa onima koje su bogate gvožđem (meso, tamno zeleno povrće).

-Servirati sveže voće kao desert.

-Uvek koristiti mršavo meso. Meso je nekad teško za žvakanje, zato koristiti mleveno juneće meso, ribu.

-Meso je mekše kad se kuva ili dinsta u sopstvenom soku, poklopljeno.

-Uravnotežiti hranu koju dete jede sa njegovom fizičkom aktivnošću.

-Ishrana bi morala da obezbedi dovoljno gvožđa i kalcijuma za potrebe organizma u razvoju.

-Uključiti dete u spremanje hrane.

-Kombinovati hranu različite boje i strukture, to će povećati detetov interes za hranu.

-Tolerisati dečije manire za stolom. Potrebno je primerom pokazati dobre manire, dete će učiti po modelu.

-Prilagoditi ambijent obroku, odabrati odgovarajuću stolicu, pribor za jelo.

-Sprovesti rutinu pranja ruku pre i posle obroka.

-Ne očekivati da će dete sedeti tokom čitavog obroka. Ono može ustati od stola ako je završilo.

-Servirati obrok dosledno. Planirati obrok pre nego što dete postane suviše gladno, umorno ili iritirano.

-Ne galamiti ako obrok ostane netaknut.

-Ako jede dosta svežeg voća, povrća i žitarica, detetu predškolskog i rano školskog uzrasta neće biti potrebni dodatni vitamini. Vitamini koji potiču iz hrane najlakši su za korišćenje i u najboljim su kombinacijama.

1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 Ocena 3.90 (5 glasova)

Ishrana dece uzrasta od pet do sedam godina-konkretni saveti

-Povećati količine skrobne hrane (pirinač, makarone, hleb, krompir) - kao glavnog dela obroka

-Uvesti povrće i voće u sastav obroka

-Uključiti u ishranu namirnice bogate vlaknima

-Spremati hranu sa manje masti

-Ograničiti hranu bogatu mastima - kao što su različiti sosovi, pite, prženi krompir i druga pržena hrana Koristiti masti sa nezasićenim masnim kiselinama (maslinovo ulje) – ukoliko za to postoje mogućnosti

-Koristiti so i slanu hranu umereno

-Umereno dodavati šećer

 

Go to top